„Аура“ преведена на српски јазик

На месту где си
туђе се очи преплићу
са похлепношћу упијају ти лик
изгледаш као споменик
непомични,
неухватљив
грандиозан.

Носиш висибабе у џеповима
и руке пуне неограничених светова
који нуде уточиште,
дају нежности,
драга,
свилена,
потребна.

На местима где идеш
твои трагови се шире
које нехоте оставаљаш
са сваким од твоих покрета
природно,
грациозно,
ненаметљиво.

У глувеној ноћи
они те зову у својим мислима
желећи ти заспати у коси
изгледаш као успаванка
нежна,
тиха,
поновљива.

У сјајној соби
такмићеш се са зрацима са  прозора
који су слабији од твоје ауре
изгледаш као духовни гуру
просветитељ,
спаситељ,
светлина.

У самочи тренутка
бориш се са непозваним мислима
који знају да парају уши
као да су гласна бука
ритмичка,
хаотична,
неподношљива.

У неочекиваном лавиринту таме
издигнута изнад њих,
или се претвараш у мрак
као да си мрак,
а ти то ниси,
или можда си,
ти си светла тама.

У очима ти сија зрака
огледају се многи у њима
са жељом да се нађу
изгледаш као огледало,
блиставо,
чисто,
јасно.

Н.Н

Comments

comments